Višković: Pojedini inspektori će kontrolisati rad kolega. Malo ljudi će znati ko su oni i koja ovlašćenja imaju
Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković najavio je izmjene Zakona o inspekcijama kojim će određenom broju inspektora u Inspektoratu Republike Srpske biti data posebna ovlašćenja na osnovu kojih će moći kontrolisati rad svojih kolega.
“Malo ljudi će znati ko su oni i koja ovlašćenja imaju. Ti ljudi će moći čak da kontrolišu i svoje kolege i ono što su oni radili. U slučaju uočenih propusta, biće ugroženo radno mjesto inspektora, a privredni subjekt će biti kažnjen”, rekao je Višković.
Višković je precizirao da su analize pokazale da je oko 80 odsto kontrola rađeno “pro forme”, a ostatak su bile suštinske kontrole.
“Želimo taj procenat da okrenemo naopačke, tako što ćemo kadrovski ojačati inspektorat, objedinićemo inspekcije državnog i lokalnog nivoa, jer oni i danas rade po istom zakonu, ali ne rade isti obim poslova. Propisaćemo taj obim poslova”, istakao je Višković.
Prema njegovim riječima, jedna od novih mjera omogućiće da inspektori bez naloga suda ulaze u privatne kuće i vrše kontrole da li se tu obavljaju neke uslužne ili zanatske djelatnosti.
“Poznato je da se veliki broj uslužnih, zanatskih i sličnih poslova obavljaju po privatnim kućama i stanovima i da ti ljudi izuzetno dobro zarađuju, a rade u sivoj zoni. Bilo je dovoljno da sa kuće ili radnje skinete natpis i odjavite firmu, a nastavite da radite isti taj posao i da za to nikome ne polažete račune”, naveo je Višković.
On je za Alternativnu televiziju izjavio da će istrajati na tome da držanje radnika “na crno” ne bude sankcionisano samo novčanom kaznom, već da to bude i krivično djelo.
“Znam da određeni broj preduzetnika drži u džepu 2.000 KM i čeka kada će doći inspektor kojem se, kada se pronađe neprijavljen radnik, pravdaju da je radnik tu nekoliko dana i da nije imao vremena da ga prijavi. Plati kaznu, jer mu je to jeftinije nego da čovjeka prijavi”, napomenuo je Višković.
Na pitanje kako će se ubuduće rješavati situacije dugogodišnjih gubitaša, poput “Željeznica Republike Srpske”, Višković je istakao da je riječ o ekstremnom slučaju, kakvog više nema u Srpskoj, i da ono što je u proteklom vremenu rađeno ide u pravcu rješavanja problema u ovom preduzeću da bi moglo funkcionisati samostalno.
“Tamo je bilo puno više radnika nego što su `Željeznice` mogle da podnesu. Sada je već 500 radnika manje, niko od tih ljudi nije izbačen već su na neki način zbrinuti. U narednih godinu-dvije prirodnim odlivom trebalo bi da se dođe do maksimalno 2.200 zaposlenih. To će sistem sam moći da finansira”, dodao je Višković.
Govoreći o prioritetnim infrastrukturnim projektima, Višković je istakao da je to nastavak izgradnje auto-puta od Doboja prema Bijeljini i Rači, da se povežu Banjaluka i Beograd.
“To je strateško i političko i državno pitanje i svi treba da se uključimo u to. Ovih dana vode se pregovori sa potencijalnim investitorima i izvođačima da što prije nastavimo izgradnju prema Vukosavlju i Brčkom”, podsjetio je Višković.
Prema njegovim riječima, izgradnjom mosta na Savi kod Gradiške, auto-put bi već dobio pravu svrhu i s vremenom postao ekonomski isplativ.
Višković je rekao da će se dosta pažnje posvetiti izgradnji brzih puteva, pogotovo u istočnom dijelu Srpske, naglasivši da je to dugoročan posao i da se mora raditi u fazama.
