Najtužnija slika Nikoljdana: Sina sahranila prije 5 dana, muža ljetos
Dvojica braće, Bratislav i Miroslav iz Milićevaca ranom zorom su slavski kolač odnijeli u crkvu, a majka Dragica ga poslije toga stavila na sto i to je jedino što su imali za ovaj Nikoljdan. Za šest mjeseci Panići su ostali bez dva člana, otac je preminuo od raka, a stariji brat se ubio prije 5 dana.
– Majka je sinoć umijesila kolač, prelomili smo ga kao što smo radili dok su tata i brat bili živi. Željeli smo da se pomolimo Bogu da prevaziđemo ove teške trenutke i da i nama jednom krene na bolje – priča Bratislav (16).
U kući Panića, međutim, već deset godina nema ni struje ni vode, ali mališani ponosno kažu – ma, mi smo na to navikli.
– Od kad znam za sebe, znam da noći provodimo u mraku. Pogledamo televizor kod komšije, a kupamo se u kuhinji. Ja donesem korito, zagrijem vodu i tako od kad sam krenuo u prvi razred. Iako nam je takva situacija i brat i ja se kupamo svaki dan, jer idemo u školu i moramo biti uredni – kaže ovaj hrabri dječak koji je sam pripremio drva za ovu zimu, jer nije imao ko drugi.
Ispred trošne seoske kuće još uvijek stoje sveće od nedavne sahrane, a na zidu dvije umrlice jedna do druge. Majka Dragica skrhana sjedi u uglu sobe i jedva progovara jer njen bol je najveći.
– Nismo nikad ni od koga tražili pomoć, bili smo ponosni iako živimo i bez struje i bez vode i u jako teškim uslovima. Sada sam morala da kažem, zbog ova moja dva sina. Za mene je svejedno, ali su oni zaslužili bolje uslove za život. Mog najstarijeg sina više nema, obesio se, ali Braca i Mikija moram sačuvati od ove nemaštine – jedva je kroz suze rekla Dragica.
Najmlađi Miroslav ima 12 godina i on sa bratom, iako mali, svakodnevno donosi vodu i drva.
– Pomažemo mami koliko god možemo, njoj je najteže. Želio bih samo da imamo vodu i struju, ostalo nam ništa ne treba sve ćemo sami – ispričao je Miroslav.
Za ovaj Nikoljdan Panići neće imati goste, ali se nadaju da je lošim događajima došao kraj i da ih očekuju svetliji dani. Dvojica braće to iskreno priželjkuju, onako kako to samo deca umeju – od srca.
Panići žive od 70 odsto očeve boračke penzije koja je oko 18.000 dinara i od toga šta majka zaradi koja radi kao negovateljica. Do prije neki dan doprinosio je i najstariji sin koji je kopao za dnevnicu, ali je digao ruku na sebe.
