Region

Vučić: Dobri smo – ako se ponašamo kako bi Evropa želela

NOVI SAD – Dobri smo ako se ponašamo kako bi Evropa željela, konstatovao je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji na temu saradnje u Evropi, i istakao da, “uprkos takvom stavu prema nama, želimo da uđemo u Evropu i da koračamo svojim evropskim putem”.

“Dobri smo ukoliko se ponašamo kako bi oni želeli, ali, istovremeno, prvi put ako im, recimo, kažemo da nije Pandorina kutija to što mi ne priznajemo Kosovo, već je otvaranje Pandorine kutije to što ste vi uradili 2008. ili 2006. rušeći Jugoslaviju…onda ćete da naiđete na zid nerazumevanja, ćutanja ili prećutnog prekora, u najboljem slučaju”, rekao je Vučić na konferenciji “Gradimo mostove – pričamo o Evropi”, u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer.

Loading...

Govoreći na temu “Srbija u Evropi”, istakao je da Srbija danas korača svojim evropskim putem, nekad sporije, nekad brže, ali da napretka ima u tome da budemo uspješna i uređena zemlja.

“Još imamo vremena da ispravljamo greške i nešto manje da ih pravimo”, naglasio je Vučić.

Kako je rekao, nikad se nije bolje živjelo u Evropi nego danas i sve činjenice na to ukazuju.

“Mi Evropu i danas priželjkujemo, očarani izlogom i dalje često punim skupocenog besmisla, a ona nas, tobož, ne vidi dobro i nekad nas se plaši kao nečeg nepoznatog. Mi na to reagujemo na dva načina – pokazujemo kao da smo je dostojni, ali se istovremeno inatimo. Volimo da živimo evroskim standardom, volimo da imamo izloge kao u Evropi. Ali, ako nam se nešto ne sviđa, makar to bilo i pitanje KiM ili vladavine prava, u isto vreme okrećemo leđa Evropi i govorimo o njenom nepravednom odnosu prema svima nama”, kaže Vučić.

I za nas je Konrad Adenauer Štiftung jedna od najznačanijih fondacija koja djeluje u Srbji, mnogo smo, kaže, naučili u politici od njih i pomogli da neke stvari sagledamo iz drugačijeg ugla.

On dodaje da je današnje pitanje, pitanje Srbije u Evropi, veoma komplikovano, a nekadašnji predsjednik nemačkog Bundestaga prof. dr Norbert Lamert, direktor Konrad Adenauer Fondacije, kao jedan od najboljih govornika, ali i zastupnika, sebi je postavio večeras devet dilema da li će Evropa u određenim pitanjima uspjeti.

“Sa druge strane, govorio je (Lamert) o našem dvoličnom pristupu da jedan dan tražimo manje birokratije, a drugi dan još veća ulaganja u tu istu birokratiju. Pokušaću da sagledam ulogu Evrope na svetskom nivou, u našem regionu i naš odnos prema Evropi. Pokušaću da to sagledam na sasvim racionalna način, sa manjkom emocija koja nama u Srbiji nikad nisu manjkale”, rekao je Vučić.

Predsjednik Srbije kaže da se, kada je dobio poziv da učestvuje u konferenciji, sjetio riječi Stanislava Vinavera, koji je, optužujući velike srpske pjesnike poput Jovana Dučića i Milutina Bojića, govorio da oni našu carsku i vizantijsku prošlost uzimaju samo kao bljesak, bez ikakve analize i još manje kritike.

“Jer, oni su uvek hteli da dokažu da mi nešto vredimo već i po tome što smo nekada toliko vredeli. I što smo nekada bili tako moćni i blistavi. Balkan kao i Srbija na Balkanu su jako dugo pokušavali, a i danas pokušavaju da Evropi dokažu da vrede i da jesu deo nje. Ta potreba za dokazivanjem neretko i danas prelazi u inat i otpor, ako nismo zadovoljni količinom pažnje, ljubavi i posvećenosti koju dobijamo i treba da dobijamo iz Evrope”, naveo je Vučić.

Kako je rekao Vučić, “mi i danas priželjkujemo Evropu i građani kažu da bi najradije živeli u Evropi”.

Govoreći o ekonomiji, Vučić je istakao da je Srbija svoj put dobro utabanala i napravila ga poželjnim, te poručio da će Srbija svake godine brže na napreduje i dodao da osim Mađarske i nekim manjih evropskih zemalja imala najbolji rast.

Podsjetio je da je Srbija uspjela da smanji javni dug sa 70 na 50 odsto BDP-a, dramatično da spusti nezaposlenost, ali i istakao da smo i dalje siromašni i da građani teško žive.

Vučić je rekao da je Srbija otvorila 16 poglavlja u pregovorima sa EU, a dva privremeno zatvorila, ali i primijetio da ti brojevi većini ljudi ne znače ništa, jer oni misle da se ništa nije promijenilo.

A, promijenilo se, kaže, utoliko što je Srbija naučila da se ponaša ozbiljnije, bude disciplinovanija, odgovornija, i da razumije da nije uvijek u pravu, ma koliko se njoj činilo da jeste.

Predsjednik Srbije je podvukao da od ukupne razmjene sa svijetom, EU učestvuje sa 63,2 odsto, dok je čak 67 odsto srpskog izvoza vezano za Uniju.

Uz to, 80 odsto ukupnih direktnih stranih investicija dolazi iz EU, najviše iz Njemačke i Italije.

“Zahvaljujući Evropi, što više uradite, više vidite potrebu da radite i dalje, jer što više mostova i puteva izgradite vidite da vam još toga nedostaje, imate glad sa uspehom, što je dobra i pozitivna posledica evropskog puta”, rekao je Vučić.

On je istakao da “moramo još mnogo da radimo po pitanju vladavine prava, iako nam se ponekada čini da se to koristi za dodati pritisak za rešavanje kosovskog čvora”.

“Jer, kada bismo napredovali u dijalogu sa Prištinom, sve bi nam ocene bile fantastične, a kada god bi se zastalo u pregovorima, čuli bismo bezbroj kritika, po bilo kojoj temi”, primjetio je predsjednik Srbije.

Govoreći o Kosovu Vučić je rekao da je važno da ljudi znaju da ponašanje prištinskih lidera, izjave da neće biti formirana ZSO i drugi potezi predstavljaju izraz slabosti i pokazatelj koliko su albanski plitički lideri u teškoj poziciji.

“Kad se ponašate bahato, arogantno, kad šaljete 60 oklopnih vozila da tobož hapsite krijumčare, a ne čujete ništa o tome šta su ti ljudi radili i za šta su sve krivi, kada na najbahatiji način odbacujete sprovođenje sporazuma koji ste sami potpisali, i kada to saopštavate svetu – onda pokazujete u koliko ste teškoj poziciji i koliko ste slabiji, nego što se predstavljate”, rekao je Vučić za RTS.

Srbija, kaže Vučić, nema nikakvu potrebu da pokazuje nervozu – osim one koja je prouzrokovana upravo ovakvim ponašanjem Prištine, “koje može da nas dovede u tešku situaciju bez našeg uticaja”.

“To govori da se oni bore za primat u sopstvenom biračkom telu na KiM”, rekao je Vučić, i dodao da ne misli da je samo to posrijedi.

Međunarodna konferencija Fondacije Konrad Adenauer okuplja eminentne političare, pisce, novinare, naučnike i mlade ljude iz čitave Evrope, navodi se na sajtu Fondacije. 

Riječ je o tradicionalnom skupu koji Fondacija organizuje svake druge godine u različitim evropskim gradovima.

Konferencija u Novom Sadu, u Srbiji je, inače, prva na Zapadnom Balkanu i druga izvan granica Evropske unije.

Tokom naredna tri dana u Novom Sadu će se diskutovati na brojne teme, među kojima su “Ko se plaši Njemačke? Istorija jednog evropskog problema”, “Koliko sjećanje je potrebno budućnosti?”, “Regioni i nacije – osnovni preduslovi evropske zajednice”, “Između Magreba i moderne: gdje se nalazi Beograd”…

Konferencija traje do 6. juna, a održava se u Skupštini AP Vojvodine. 

Izvor

Ključne riječi
Loading...

Komentariši

Za napredne opcije komentarisanja, možete se prijaviti
avatar
  Obavještenja  
Obavijesti me o
Back to top button
Close
Close

Blokiranje reklama

Molimo Vas da nas podržite tako što ćete isključiti blokiranje reklama. Nakon isključenja, ponovo učitajte ovu stranicu (Reload). Hvala!